Demokratija, pandemija i uticaj na ekonomiju

Smatra se da globalni ekonomski šok zbog pandemije COVID-19 ima vrlo ozbiljne posledice, čak i teže od onih iz finansijske krize 2008. godine. Njeni uticaji su strukturalni i imaju  posledice za mnoge izgubljene živote, za zdravstveni sistem, ugovorne ekonomije širom sveta. Ali implikacije će sigurno biti još veće, jer strukturne reforme unutar zemalja u političkom, ekonomskom, odbrambenom i zdravstvenom bezbednosnom sektoru takođe nameću potrebu za globalnim rešavanjem etičkih dilema i bezbednosnih aspekata povezanih sa bio-ekološkim inženjeringom i njegovim posledicama, potencijalno sličnim sa ovim  što vidimo.

Kosovo se takođe suočava sa posledicama. Rešavanje i upravljanje krizom do sada je bilo relativno zadovoljavajuće, mere nisu mnogo odgađane, ali rigoroznost zaustavljanja ekonomskih i socijalnih aktivnosti, socijalno distanciranje, sigurno će imati posledice u padu proizvodnje i usluga privrede i posledično smanjenje ovih aktivnosti, što znači gubitak radnih mesta, smanjenje porodičnog budžeta, a samim tim i povećanje hitnih zahteva za socijalnom pomoći, a to će dodatno pogoršati ionako skroman budžet Kosova.

Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa da će u globalnoj ekonomiji doći do negativnog rasta od -3%. Pandemija COVID-19 utiče na ekonomiju u našoj zemlji, imaće stezanje, povećanje negativnih ekonomskih izraza od -5% prema MMF-u; prema prognozama, Vlada Kosova veruje da će negativni rast biti -3%, dok Centralna banka Kosova veruje da će to povećanje biti između -2% i -4%.

U diskusiji je izražena zabrinutost da je šteta za ekonomiju zemlje velika. Privatni sektor suočava se sa raznim problemima, poput finansijskih, zatim očuvanja radnih mesta, produktivnosti rada, proizvodnje, gubitka na tržištu i stabilnosti lanca snabdevanja. Najviše  u ovoj pandemijskoj situaciji pretrpela su mala preduzeća i mikro preduzeća (1-5 zaposlenih). Prihodi državnog budžeta su se smanjili tokom druge polovine aprila. Prognoze Vlade su da će, ako ova situacija potraje do kraja maja 2020., prihodi pasti za oko 200-220 miliona evra u 2020. godini.

Paket za hitne slučajeve koji se preduzima u okviru vladinih mera namenjen je socijalnim šemama, penzijama, zatim platama radnika u iznosu od 170 evra neto u privatnom sektoru i za radnike koji mogu izgubiti posao, kao i osigurati likvidnost za mala preduzeća i ona koja imaju samozapošljavanje-mikro. Paket za hitne slučajeve u vrednosti od 290 miliona evra biće pokriven vladinom štednjom, a da to ne utiče na zakonske obaveze, plate u javnom sektoru i druge predviđene projekcije. Ova situacija / kriza ima dvostruki efekat: s jedne strane imaćemo porast nezaposlenosti, a istovremeno će  potražnja za potrošnjom opadati.

Mere koje je preduzela vlada su dobrodošle i smatraju se najboljima u regionu. Očekuje se da će paket za oporavak ispraviti neke mere preduzete u hitnom paketu. Paket ekonomskog oporavka predviđa 300-350 miliona evra. Ovaj fond obezbeđivaće se kreditima ili drugom pomoći, tako da državna blagajna i banke održavaju minimalnu likvidnost. Takođe je u fokusu ovih dana i izmena Zakona o upravljanju javnim finansijama i odgovornostima, što bi trebalo biti urađeno u saradnji sa Skupštinom, a u ovom političkom jazu neće biti lako. Jedan od govornika spominje da je najugroženija industrija ugostiteljstva i trenutno pogođeni sektori: sektor usluga, sektor turizma, sektor proizvodnje, građevinski sektor. Nekoliko meseci će nas pogoditi obustavljena ekonomija. Zatvaranje država će takođe smanjiti potražnju, a lanac snabdevanja će imati poteškoće koje će umanjiti uvoz. Doznake se smatraju važnim resursom. Dijaspora se smatra velikim potencijalom, posebno kao izvor ulaganja u domaćinstva, koja u roku od godinu dana ulaže oko milijardu evra. To može imati mali pad, ali negativan efekat se može primetiti ako duže vreme imamo zatvaranje granica.

Zabrinutost se ovih dana odnosi i na određivanje minimalne zarade od 170 evra neto za zaposlene u privatnom sektoru i one koji će izgubiti posao. Treba napomenuti da je pre Pandemije COVID-19 plata u privatnom sektoru bila značajno niža za oko 40% u poređenju s javnim sektorom. Implementacija paketa za hitne slučajeve važno je da bude u realnom vremenu, jer bi svako odlaganje još više produbilo krizu. Vlada garantuje da će biti preduzete mere kako bi se obezbedilo da dodeljivanje  pomoći privatnom sektoru bude pravedno i da se poštuju zakoni zemlje i da nema diskriminacije u primeni mera.

Podržana je i inicijativa CBK-a za mere u bankarskom sektoru za odlaganje kredita  na tri meseca. Očekuje se takođe da će se Fond za garantovanje kredita na Kosovu povećati i to bi uveliko pomoglo privatnom sektoru. Rast kreditnog portfelja od strane banaka, smanjenje kamata, mogućnost odlaganja perioda otplate kredita (grais period) vrlo su važni koraci za podršku privatnog sektora.

S obzirom na to da je privatni sektor generator ekonomskog razvoja, konsenzus ključnih aktera o saradnji u izradi paketa za oporavak vidi se kao neophodnost. Paket za oporavak trebao bi da se fokusira na sektore koji se brzo razvijaju i povećavaju svoju aktivnost. Važno je osigurati da se sredstva za ovaj fond efikasno koriste i gde se ekonomski plodovi daju za ekonomsko oživljavanje. Sektori s potencijalom vide se u proizvodnom sektoru, poljoprivrednom sektoru, sektoru IT usluga, odnosno sektorima koji mogu povećati izvoz.

Svet nakon pandemije COVID-19  sigurno neće biti isti, predviđaju svuda ekonomski stručnjaci. Ova situacija može promeniti i ekonomski poredak država.

Problem u zemlji dodatno je pogoršan političkom i institucionalnom krizom oko pandemije COVID-19. To dalje izaziva ozbiljnu zabrinutost zbog trenda demokratskih, socijalnih i ekonomskih dešavanja u zemlji.

 Video rasprave možete pronaći ovde: