Mlade generacije za novi Balkan 2030: Ka alternativnim horizontima

Kada je u pitanju starosna struktura stanovništva, Balkan se smatra regionom sa najmlađom populacijom na evropskom kontinentu - stoga se perspektiva mladih ne bi trebala zanemariti kada se procenjuju izgledi za regionalnu saradnju na Zapadnom Balkanu. U ponedeljak, 12. marta, Fondacija Friedrich-Ebert (FES), zajedno sa svojim partnerima, organizovala je panel diskusiju na temu: "Mlade generacije za novi Balkan: Ka alternativnim horizontima", fokusirajući se na izglede za buduću regionalnu saradnju, posebno na mogućnosti mladih da značajno doprinesu ovoj saradnji.

Zbog političke važnosti teme o kojoj se raspravlja, FES je pozvao dva gosta na visokom nivou i svoje partnere da daju svoje uvodne komentare u ovom događaju. Razmatrajući značaj i obećavajući efekat evropskih integracija, Dhurata Hoxha, ministarka za evropske integracije, pozvala je EU da dozvoli liberalizaciju viznog režima za Kosovo. Hannes Swoboda, bivši član Evropskog parlamenta i predsjedavajući Međunarodnog instituta za mir sa sedištem u Beču, više se fokusirao na regionalnu saradnju komponente civilnog društva i regionalnu integraciju kroz ohrabrivanje mladih regiona da se pridruže i tako ujedinjeni da predstavljaju svoje interese u Briselu.

Nakon uvodnih komentara usledila je živa diskusija panelista, aktivista i stručnjaka iz različitih oblasti. Radeći direktno sa mladima, Dafina Peci (Nacionalni omladinski kongres, Tirana) i Aulona Memeti (ADMOVERE) predstavile  su neophodnost uključivanja mladih u svojstvu izmenjivača u politici, i u tom smislu one su pomenule i strukturne prepreke. Više sa akademske tačke gledišta, Adi Čerimagić (Evropska inicijativa za stabilnost) i Đorđe Bojović (bivši programski direktor u European Grassroots Antiracist Movement) insistirali su na važnosti procesa normalizacije kroz pristup odozdo prema gore i kompromisa za uspešnu regionalnu integraciju. Frank Hantke, direktor kancelarije FES-a u Prištini, naglasio je važnost poboljšanja uslova za mlade na Kosovu, kako bi im pružili perspektivu u regionu i ohrabrivali  da doprinesu regionalnom razvoju.

Plodonosna razmena mišljenja između panelista i uglavnom mladih učesnika na ovom događaju ukazala je na najhitnije probleme mladih na Kosovu i u regionu. Da bi se novim generacijama omogućilo da aktivno učestvuju u politici i da se uključe u unapređenje regionalne saradnje, - kao važna referentna tačka identifikovana je potreba za većim ulaganjima - u sektor obrazovanja od strane donatora - uključujući i međunarodne donatore.

Osim neophodnosti za povećanom preko-graničnom saradnjom i razmenom mladih, mirovni sporazum zasnovan na dobrosusedskim odnosima, zaštitu manjina i pomirenje se jednoglasno smatra neizostavnim korakom za Kosovo i Srbiju. Međutim, ishod ove rasprave se sastojao i od ideje da svaki angažman mladih, pre svega, zahteva konkretne korake za razmatranje nedostatka inkluzivnosti i transparentnosti, kao i povećanje odgovornosti za donosioce odluka i povećanje mogućnosti za učešće.