04.06.2018

Narativni izveštaj o Kongresu mladih Kosova

Budućnost ima glas. Dajte svome glasu  moć!


Dana 10. i 11. maja, 2018. godine, u Nacionalnom muzeju Kosova, u Prištini, okupilo se oko 100 omladinskih organizacija, omladinskih mreža, studentskih organizacija i mnogo voluntera, da bi održali Prvi kongres mladih Kosova. Na ovom kongresu, okupili su se mladi kako bi razgovarali o najvećim izazovima koji se tiču njih samih, uključujući četiri najistaknutije teme, kao što su: obrazovni izazovi, nezaposlenost mladih, učešće mladih u odlučivanju i društveni i kulturni život mladih.
Svrha održavanja Kongresa mladih je izgradnja zajedničkog glasa mladih na Kosovu, o glavnim problemima koji ih se direktno tiču.

Diskusije na Prvom kongresu imale su za cilj donošenje zajedničkih preporuka i zahteva iza kojih su nadležnost i veliki broj omladinskih organizacija i mreža, koji im daju legitimitet.
"To su dve snažne noge na kojima bi trebalo da budu izgrađene  jake interesne grupe, jedna je nadležnost, a druga je broj ljudi koji stoje iza njih", tako je rekao Frank Hantke, direktor FES, u uvodnom izlaganju.


Prvi Kongres mladih na Kosovu,  podržan je od FES-a, a organizovan je u saradnji sa omladinskim organizacijama iz pripremne grupe:
"Global Shaper Community Prishtina", "THY", "Ipsia Kosovo", "Lens",   "Omladinski Kosovski Savet"  i  "Alumni Club of the Internship Program of German Business"  i drugi volonteri.

U podršci i cilju razmene iskustava u ovoj inicijativi bila je i Dafina Peci iz Kongresa u Albaniji i Arbion Gashi  iz  Omladinskog veća u Bavarskoj, Njemačka.
Glavni delovi koji obezbeđuju kontinuitet Kongresa mladih u Albaniji, osnovan uz podršku FES-a  još od 2013. godine, su unutrašnja demokratija, nezavisnost od organa vlasti i rotacija i promena članova upravnih tela Kongresa, kao i tema koje su uvek aktuelne.

Iz Omladinskog veća u Bavarskoj, kao predsednik Komisije, Arbion Gashi je, s druge strane, istakao značaj  lobiranja za mlade, razvoj aktivnosti sa njima i za njih, kao i dopiranja do ideja objedinjavanja  za mnoge mlade. Ove prakse su preporučene kao budući vodič za Kongres mladih na Kosovu.

Organizacija rada, kako bi se došlo do analize tema – kroz identifikaciju  izazova, zahteva i preporuka u odnosu na njih – učinjena je  podelom učesnika u radne grupe, koje će rotacijom promeniti njihove volonterskse facilitatore nakon svakih 45 minuta.
Razvoj diskusija o temama obrazovanja, nezaposlenosti mladih, učešću u odlučivanju i društvenom i kulturnom životu odvijao se u radnim grupama sa oko 10-11 mladih ljudi, sa po jednim fasilitatorom za odgovarajuću temu.
 
Podela prema slučajnosti u takvim radnim grupama, uz promenu  teme i fasilitatora, dala je  brojne mogućnosti za druženje između članova grupa, ali i udobnost za analizu svake od tema, bez zabrinutosti, koja je, shodno tome, bila i produktivnija. Sve komentare i razmatrane tačke su označili  i klasifikovali sami fasilitatori, uz pomoć učesnika, u 3 pravca: identifikacija problema, podnošenje zahteva i davanje preporuka.

Tržište opcija je bila kreativna ideja koja je pratila ceo Kongres za dva dana zaredom, pri čemu su u prostorijama Muzeja prikazane slike i opisni tekstovi misija, aktivnosti, rada organizacija i omladinskih mreža učesnika istog.
Organizacija i postizanje zajedničkog glasa, zahteva i druženje, stoga je i prvi dan nakon celokupnog  rada u radnim grupama  krunisan jednom performansom od strane mladih umetnika, pri čemu su učesnici imali priliku da se više međusobno upoznaju.

Sav rad i zaključci radnih grupa tokom prvog dana, predstavljeni su i prezentirani  od strane fasilitatora drugog dana Kongresa, uz mogućnost da svi intervenišu sa komentarima i pitanjima u otvorenoj diskusiji za sve učesnike.
U oblasti obrazovanja,  tokom  prezentacije fasilitatora Agnesa Qerimi i Qëndresa Ibrahimi, kao ključni izazovi su se pojavili: neprimenjivi zakoni, nedostatak uslova infrastrukture, planovi i programi, metodologija i zastarela literatura, odsutnost ranog razvoja stručnog usmeravanja i budžetska formula kažnjavanja za celokupno obrazovanje na Kosovu, što na kraju rezultira lošim kvalitetom obrazovanja. Ključne preporuke i zahtevi koje su, jednoglasno, podneli mladi o lošem kvalitetu obrazovanja, odnosili su se na povećanje saradnje zainteresovanih strana, sprovođenje važećeg zakonodavstva, kapitalne i moralne investicije u obrazovanju, obuku, licenciranje i praćenje nastavnika i profesora, promociju stručnih škola , ponovnom pregledu, podelu i dobro planiranje budžeta.

Tokom prezentacije zaključaka na temu nezaposlenosti, fasilitatori  Avdyl Gashi i Dillon Berjani,su objasnili izazovne faktore koji su podeljeni u četiri kategorije, od politike, ekonomije, kulture i socijalni aspekat  i obrazovni faktori. Najveći problemi utvrđeni su među političkim, ekonomskim i kulturnim i društvenim faktorima.   

Nezaposlenost prema mladima je kao posledica nedostatka strategije za stvaranje radnih mesta, budući  da je prisutna korupcija i nepotizam, da nedostaju informacije o Kancelariji (ZAVODU) za zapošljavanje, i njihov rad je daleko od željenog; nedostaju radna mesta, postoje pogrešne nacionalne i lokalne  politike za mala preduzeća, nedostatak investicija u profitabilnim sektorima,  kao što su poljoprivreda, pogrešno orijentisanje  samo na potrošnju, nedostatak poštovanja prava na rad, loše orijentisanje mladih u karijeri, generalizacija sposobnosti bez stvaranja stručnjaka oblasti, kao i nedostatak partnerstva između Univerziteta i kompanija i institucija za praktičan rad za studente.

Preporuke u ovoj oblasti su takođe podeljene u:  političke, ekonomske, društveno-kulturne i obrazovne. Sa političkog aspekta kao preporuke su predložene transparentnost u zapošljavanju, funkcionalizacija karijerinih centara, marketing i restrukturiranja Kancelarije  (ZAVODA/)  za zapošljavanje, izveštaji i obezbeđivanje Inspekcije rada. S druge strane, važne preporuke  sa ekonomskog aspekta  su podrška domaćih proizvoda, podrška malih preduzeća  i stvaranje sredstava za subvencionisanje malih i srednjih preduzeća. Preporuke za smanjenje nezaposlenosti, sa kulturnog, socijalnog i obrazovnog aspekta su kampanje podizanja svesti o Zakonu o radu, pravima radnika, značaju stručnih škola,  za prejudicirana zanimanja i usklađivanje Univerziteta sa relevantnim organima koji će omogućiti praktičan rad.

Tokom predstavljanja teme: Učešće mladih u donošenju odluka, fasilitatori Vesa Ibrahimi i Shkëmb Shala, pokazali su da je upravo ovo učešće preduslov za rešavanje svih drugih problema sa kojima se suočavaju mladi na Kosovu. Najveći problemi i izazovi koji ometaju učešće mladih u donošenju odluka po grupama, bili su nisko poverenje u institucije, nedostatak umrežavanja informacija, servilnost, niska finansijska sredstva, nedostatak medijske pažnje i izuzetno komplikovani zvanični kanali za informisanje, a kamoli da se uključe u ovim organima i strukturama koje bi trebalo da predstavljaju i biti glas mladih.

Preporuke Kongresa bile su veoma konkretne,  počev od praćenja omladinskih organizacija, stvaranja budžetskog koda za omladinu, stvaranja portala od mladih za mlade, političkog obrazovanja još od srednje škole, dobrog upravljanja sredstvima, transparentnost i izmene postojećih struktura, kroz njihovo pojednostavljenje, sa zahtevom za saradnju samih omladinskih organizacija.

Iz  diskusije o socijalnom i kulturnom životu, fasilitatori  Mjellma Doli i Visar Haxhifazliu su objasnili da su ove delatnosti u velikoj meri centralizovane u glavnom gradu, a njihovo odsustvo se pojavljuje kao posledica niskog nivoa obrazovanja, lošeg ekonomskog statusa, nedostatka interesa, informacija, sredstava i samoinicijative. .

Predlozi za rešavanje i tretiranje ovih problema odnosili su se na: povećanje van-nastavnih aktivnosti od strane  osnovnih škola, kampanje za podizanje svesti za institucije i mlade, otvaranje kulturnih centara, decentralizaciju događaja i uniformnosti, njihov kontinuitet kao i zagovaranje o izdvajanju  budžeta za društveni i kulturni život u odgovarajućim opštinama i ministarstvima.  

Nakon predstavljanja rezultata od radnih grupa, otvorena je  rasprava o nastavku Kongresa mladih Kosova, o mogućnostima saradnje u budućnosti i proširenju učešća  što većeg broja  omladinskih organizacija i mreža koje govore jednim glasom za njihove zahteve. Komentari učesnika u većini slučajeva odnose se na kontinuitet Kongresa i njegov akcioni plan, koji izražava i interesovanje za  unifikaciju glasa mladih o nekim jedinstvenim zahtevima, koji će se u budućnosti  prevesti u budući Akcioni  plan za mlade.

Posebna karakteristika Kongresa bilo je mesto gde se vodila rasprava o radu mladih, dakle upravo u Nacionalnom muzeju, mestu kulture i istorije. Muzej u sebi sadrži isprepletano znanje čovečanstva tokom godina. I upravo istorija društvenih pokreta, društvenih promena nas je uvek naučila da se prava ne daju, nego se stiču, a kritika bez jedinstvenog delovanja donosi samo više dugotrajnosti  istog stanja  koje želimo promeniti.

Dakle, odvijanje rada prvog Kongresa mladih Kosova  u Muzeju, imalo je za cilj i vraćanje unazad, u prošlost, kako bi se od nje učilo, ali i da se odatle krene napred, sa jednim glasom, ujedinjeni!

 Budućnost ima glas. Dajte svome glasu  moć!

 Aurora Mullatahiri, izvestilac  Kongresa mladih

Friedrich-Ebert-Stiftung 
Kosovo

Ul. Pashko Vasa 23
10000 Priština
Republika Kosovo

+381 (0) 38 600 108
info(at)fes-kosovo.org

Na početak