02.05.2019

Konferencija: Stručno obrazovanje i usmeravanje su ekonomska politika

Fondacija Friedrich Ebert u Prištini, u saradnji sa Nemačkom organizacijom za saradnju (GIZ) i Nemačko-kosovskom privrednom komorom (NKPK) je, dana 02.05.2019. godine, organizovala Konferenciju na temu "Stručno obrazovanje i usmeravanje su Ekonomska politika", u cilju promovisanja stručnog obrazovanja i obuke na Kosovu.

Prema organizatorima Konferencije treba da postoji bolja saradnja između države, društva i privrednog sektora u cilju stvaranja boljih perspektiva za ljude na Kosovu i da mladi ljudi imaju više realnih alternativa prilikom izbora daljeg obrazovanja. Prema rečima zamenika nemačkog ambasadora Jan-Axel Voss, stubovi ekonomskog razvoja u Nemačkoj su bili i jesu profesionalno i akademsko obrazovanje i osposobljavanje  i Nemačka smatra da je Kosovu potreban obrazovni sistem koji obezbeđuje kvalitetno profesionalno i akademsko obrazovanje. Prema njegovim rečima, to ne znači da Kosovo treba da kopira nemački obrazovni sistem, ali može imati koristi od principa tog sistema koji kombinuju teoriju sa praksom, ekonomski sektor sa obrazovanjem, saradnju između države i društva, tako da je potrebna bolja saradnja svih aktera.

U svojoj prezentaciji, Joachim Lapp, iz Komiteta Nemačkih biznisaza stručno obučavanje, izjavio je da bi se stručno obrazovanje i osposobljavanje  mogli smatrati pokretačem ekonomskog razvoja, a preduzeća u Nemačkoj ulažu u stručno osposobljavanje mladih, jer je to ekonomski isplativo. Prema njegovim rečima, 55% nemačkih preduzeća nude stručno obrazovanje i postoji dobra saradnja između profesionalnih škola i biznisa. Ovaj sistem stručnog osposobljavanja podržava i nemačka država, jer je koristan za ekonomski razvoj zemlje. Hysni Ymeri, direktor kompanije Hymeri Kleemann na Kosovu, govorio je o izazovima sa kojima se ova kompanija suočava, a koji se odnose na nedostatak kvalifikovanog osoblja i pripremanje osoblja u stručnom pogledu. Sada ova kompanija pruža mehatroničku obuku za mlade ljude zainteresovane za rad u ovoj kompaniji, a višemesečna obuka kombinira teorijsku nastavu sa praktičnim radom u kompaniji. Prema Ymeri-ju, koji sada ima 160 saradnika u svojoj kompaniji, zanat se stiče samo u kompaniji, a ne na univerzitetu.

On kaže da pripravnike  primaju iz stručnih tehničkih škola i da do sada imaju dobru saradnju sa školama. U prvom panelu na temu "Opšti uslovi za stručno obrazovanje na Kosovu i iskustva", Ansgar Klinger, iz Sindikata za obrazovanje i nauku u Nemačkoj je rekao da je potrebna društvena odgovornost i partnerstvo za razvoj stručnog  osposobljavanja. Prema njegovim rečima, u Nemačkoj se poslodavci i sindikati koordiniraju i dogovaraju se o novim profilima koji su potrebni na tržištu rada, a stručne škole moraju odgovoriti na te zahteve pružanjem traženih profila.

Isuf Qala, direktor stručne škole Pjeter Bogdani, rekao je da stručne škole još uvek nisu u stanju da pripreme učenike za tržište rada, a roditelji nerado odvode svoju decu u te škole. Prema rečima Havushe Bunjaku, predstavnica Saveta za roditelje i preduzetnik, roditelji ne žele da njihova deca dobiju sertifikate bez mogućnosti da se sa istim zaposle. Prema njenim rečima, stručne škole treba da budu otvorene za profesionalce kako bi postale privlačnije za učenike.

Direktor fabrike Plus, Kemajl Zariqi je rekao da treba da podignemo svest u društvu da nije sramota pohađati jednu stručnu školu. I Leona Jahiri i Bleron Morina, dva učenika stručnih škola, naglasili su da nije sramota ići u stručne škole, naprotiv profesionalne škole su veoma važne, ali prema njima treba biti više ulaganja u stručne škole i stručno obrazovanje, jer još uvek nema prakse u ovim školama. Oni pozivaju  učenike da izaberu stručne škole.

U drugom panelu, Julia Becker, predstavnica Organizacije GIZ na Kosovu, rekla je da su nastavni planovi i programi sada poboljšani i da stručne škole mogu primeniti nove prakse i da bi se ugled stručnih škola poboljšao ako bi u njima bilo potrebnih trenera i profesionalaca. Frank Hantke, direktor Fondacije Friedrich-Ebert na Kosovu, smatra da se ne može nazvati nad kvalifikovanjem  ako je neko studirao i nema odgovarajuću kvalifikaciju za određenu profesiju, koja ne zahteva akademske studije, jer kvalifikacije nemaju hijerarhiju. Prema njegovim rečima, škole ne rade dovoljno da bi identifikovale talente učenika.

Dok je Valbona Fetiu Mjeku, iz Ministarstva za obrazovanje, nauku i tehnologiju, rekla da nijedna škola na svetu ne priprema učenike za rad, ali posao treba da bude dio škole.

Na kraju Konferencije, premijer Ramush Haradinaj se obratio publici prigodnim govorom, ističući  da je nemačka država važan partner za Kosovo, a različite kompanije su izrazile interes za ulaganje na Kosovu. Prema njegovim rečima, Vlada je prihvatila dualno obrazovanje na Kosovu kao temu i biće sredstva za ovu oblast. On je rekao da ne vidi tragičnim odlazak mladih u Nemačkoj, jer ti mladi se tamo mogu obučavati, steći dobra iskustva, naučiti tamošnji sistem rada i isti zatim mogu primeniti na Kosovu.

Prema rečima Franka Hantkea, direktora Fondacije Friedrich-Ebert na Kosovu, ova konferencija je tek početak i da će se nastaviti dalje sa promocijom stručnog obrazovanja na Kosovu. Nora Hasani, direktorica Nemačko-kosovske privredne komore, izjavila je da je naučena pouka sa ove konferencije da moramo bolje sarađivati i bolje informisati mlade o njihovim mogućnostima. Dok je Klaus Bader-Labarre, iz organizacije GIZ, rekao da je potrebna veća posvećenost Vlade za razvoj stručnog obrazovanja na Kosovu. Konferenciju je moderirala novinarka Jeta Xharra.

Livestream video links:

I- https://www.facebook.com/FESPrishtina/videos/2488923794465841/?t=2 

II - https://www.facebook.com/FESPrishtina/videos/2266808290066668/?t=0 

III- https://www.facebook.com/FESPrishtina/videos/2198680733547830/?t=9 

IV- https://www.facebook.com/FESPrishtina/videos/2110476219070159/?t=5 

Friedrich-Ebert-Stiftung
Kosovo

Ul. Pashko Vasa 23
10000 Priština
Republika Kosovo

+381 (0) 38 600 108
kosovo(at)fes.de