22.05.2020

Pravo građana na demokratski protest u uslovima vanrednih situacija i prisilnih mera

Autor uvodnika: Visar Rushiti

Pravo građana na demokratski protest je apsolutno i neotuđivo pravo koje garantuje  Ustav. Ovo osnovno  pravo se obično ostvaruje putem protesta, koji se obično organizuju putem javnih okupljanja građana. Ovi skupovi mogu biti ograničeni pod određenim merama, uključujući policijski čas, vanredne situacije ili druge posebne situacije koje preduzima izvršna vlast.

Međutim, to ne sprečava građane da svoj protest izražavaju na druge načine, i to zavisi od kreativnih oblika protesta. Ako uzmemo Kosovo kao primer u trenutnom kontekstu pandemije COVID-19, građani u nemogućnosti da se okupljaju na javnim mestima odlučili su da u određeno vreme protestuju na balkonima „udaranjem metalnim predmetima i stvaranjem buke“ kao izrazom nezadovoljstva političkim razvojima na Kosovu.

Pravo na demokratski protest je takođe ugrađeno i u međunarodnim mehanizmima, uključujući Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. U slučaju Kosova,  dotična konvencija se direktno  primenjuje na Kosovu, ali slobodu okupljanja garantuju  i Ustav i Zakon o javnim okupljanjima koje je usvojila Skupština Kosova. U virtuelnoj diskusiji koju je na tu temu organizovao Institut Demokratija za razvoj (D4D), panelisti u svojim izlaganjima su se složili da su protesti apsolutno pravo u demokratskim zemljama. Takođe je postignut konsenzus o ograničavanju javnih okupljanja u ime javnog zdravlja zbog rizika od širenja virusa tokom pandemije.

Druga zanimljiva tačka u raspravi bila je razlika između autoritarnih država i demokratskih država u upravljanju pandemijom. U vezi s tim, može se reći da je takođe postojao konsenzus da demokratije bolje upravljaju ovim procesom, a države poput Švedske, Južne Koreje navode se kao primeri naspram zemalja sa autoritarnim ili totalitarnim režimima, poput Kine i Belorusije. Drugi element o kojem se razgovaralo bilo je proglašenje vanrednog stanja, upoređujući demokratske države s autoritarnim državama u tom pogledu. Autoritarne ili čak totalitarne države, kao u slučaju Belorusije, gotovo da i ne trebaju proglašavati vanredno stanje, jer su mere koje država koristi u ovom slučaju toliko restriktivne da nema mesta za vanredno stanje. Takvu situaciju u vreme pandemije mogu proglasiti i demokratske zemlje, ali one se obično ne preferiraju jer su to situacije koje omogućavaju kršenje ljudskih prava, a u nekim se zemljama koriste i kao razlog za suzbijanja ljudskih prava.

Štaviše, slučaj Švedske sada spominje  Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kao primer kako se vratiti u normalu ili se izvući iz ove vanredne situacije. Vlada u Švedskoj nije primenjivala jake ili prisilne mere, ali je dala preporuke koje građani sprovode zbog poverenja koje je godinama građeno između građana i države i ovo je primer dugo razvijene

demokracije. Ovo međusobno poverenje stvara prednosti u upravljanju vanrednim situacijama kao što je pandemija COVID-19, a lakše je prevazići takvo situacije. Drugo pitanje o kome se razgovaralo bila je proporcionalnost mera za ograničavanje slobode okupljanja i za vreme pandemije. U ovom slučaju je dat primer Albanije koja primenjuje meru sankcionisanja u visokim novčanim vrednostima, koja  premašuju svrhu, tako da nisu proporcionalne "prouzrokovanoj šteti" ili počinjenom aktu.

Što se tiče odnosa između prava na protest i javnog zdravlja,  postojao je  konsenzus da ni jedno drugo ne isključuje i da i i jedno i drugo mogu ići ruku pod ruku. Na ovaj način, protesti se mogu organizovati i na druge načine, tj. isključivanjem javnih okupljanja jer je to visok rizik od širenja virusa, ali to ni nikako ne znači da se uskraćuje pravo na protest. Ako se osvrnemo i na zakonodavstvo o javnim okupljanjima, mora se reći da ograničenje ove osnovne ljudske slobode mora biti privremeno i ni na koji način ne može biti ograničeno odlukama ili zakonima bez vremenskog ograničenja. Dakle, vremenski ograničenje prava na protest, proporcionalnost mera naspram svrhi, takođe su bila   dva druga elementa oko kojih je postojala saglasnost  među učesnicima ove diskusije.

Video rasprave možete pronaći ovde:

Friedrich-Ebert-Stiftung
Kosovo

Ul. Pashko Vasa 23
10000 Priština
Republika Kosovo

+381 (0) 38 600 108
kosovo(at)fes.de